Mesta za ribolov - Ribolov Srbija

Markovačko jezero

U blizini Mladenovca i Arandjelovca nalazi se omanje jezero Markovac. Na jezeru možete pecati sa ribolovačkom dozvolom koja važi za celu Srbiju za ne komercijalne vode. Najčešće se peca šaran, deverika, babuška i som. Jezero je bogato deverikom i babuškom. Ima jedno uređeno kupalište i jedan deo koji je betoniran i ulazi u vodu oko 4 metara tako da je takođe pogodan za odmaranje, kupanje, i kampovanje. Što se kampovanja tiče dozvoljeno je postavljanje šatora, ali nije dozvoljeno koristiti plovna sredstva. Takođe je i pecanje dozvoljeno samo sa obala. Jezero ima 2 prilaza, jedan je bliži Mladenovcu i ta strana jezera je dosta sređenija sto se tiče rastinja. Drugi prilaz sa Aranđelovačke strane je malo manje sređen, ali takođe odličan za pecanje. Evo i koja slika sa jezera kako bi dočarala ambijent.

12.07.2010.
Doplatne dozvole se ne izdaju više, dnevna je 1000 dinara. Peca se isključivo sa 3 štapa, prihrana samo raketom, ručno, brodići nisu dozvoljeni kao ni postavljanje bova. Šaran od 40 cm do 5 kg jedan dnevno je dozvolje za poneti.

GRUZANSKO JEZERO

Smešteno nedaleko od Knića, u središnjem delu Srbije, Gružansko jezero predstavlja pristupačnu i izazovnu, ali još nedovoljno poznatu i afirmisanu ribolovnu vodu.

Višenamenska akumulacija Gruža nastala je 1983. godine u središnjem delu gružanske kotline, koja pripada opštini Knić. Jedna od najdužih i vodom najbogatijih šumadijskih reka, Gruža je pregrađena na 32. kilometru od ušća u Zapadnu Moravu.
U suženom delu doline, nedaleko od sela Pajsijevići, podignuta je betonsko-lučna kupolna brana duga 288,5 i visoka 51,5 metara. Ona je omogućila stvaranje prostranog vodenog basena kotlinasto-ravničarskog tipa, maksimalne zapremnine od 64,6 miliona kubnih metara vode namenjene prvenstveno vodosnabdevanju Kragujevca, Kraljeva i sela u njihovoj okolini.

Opširnije...

RIBOLOVNI TURIZAM VOJVODINE

Turizam, sam po sebi, da bi dao finansijske rezultate, mora biti masovan. Ribolovni turizam posmatran iz tog aspekta ima neuporedivo veće mogućnosti od lovnog, jer je broj ribolovaca u Vojvodini cca 50 000, a u Srbiji ima preko 100 000. Ova vrsta sporta je lako pristupačna svim uzrastima i čak probija onu čuvenu granicu "od 7 do 77 ", jer su potrebna veoma mala ulaganja u pecaročki pribor, a zadovoljstva neuporedivo atraktivnija, trajnija i potpunija. Ribolovna strast ima zarazni karakter, lako se širi i, zahvatajući okolinu, postaje sve masovnija pojava na opšte zadovoljstvo, jer u ovo naše vreme brzine i tehnike daju najbolju moguću relaksaciju koja je svakom našem čoveku preko potrebna. Želim da naglasim i socijalni aspekt na "otuđenje porodice" koji je kroz ribo lovni turizam ovakvog karaktera koji predlažem ponovo upućen na konakt koji stvaraju uslovi i ambijent.

Opširnije...