PREPORUČUJEMO

Brod za prihranu

S1050078

 
Štampa

GRUZANSKO JEZERO

Smešteno nedaleko od Knića, u središnjem delu Srbije, Gružansko jezero predstavlja pristupačnu i izazovnu, ali još nedovoljno poznatu i afirmisanu ribolovnu vodu.

gruzaVišenamenska akumulacija Gruža nastala je 1983. godine u središnjem delu gružanske kotline, koja pripada opštini Knić. Jedna od najdužih i vodom najbogatijih šumadijskih reka, Gruža je pregrađena na 32. kilometru od ušća u Zapadnu Moravu.
U suženom delu doline, nedaleko od sela Pajsijevići, podignuta je betonsko-lučna kupolna brana duga 288,5 i visoka 51,5 metara. Ona je omogućila stvaranje prostranog vodenog basena kotlinasto-ravničarskog tipa, maksimalne zapremnine od 64,6 miliona kubnih metara vode namenjene prvenstveno vodosnabdevanju Kragujevca, Kraljeva i sela u njihovoj okolini.

 

RELAKSIRAJUĆA SREDINA

Potapanjem je stvoreno više zaliva i rtova, što obalu čini dobro razuđenom, posebno desnu, gde se ističu Kusovački zaliv, zaliv na ulivu Boračke reke, zalivi desno i levo od puta Knić - Bumbarevo Brdo - Mrčajevci, te zalivi na ušću potoka Đurevac i Panjevac.
Obala jezera je niska, pristupačna, obrasla livadama, šumarcima i niskim listopadnim žbunjem. Na levoj strani, knićkoj, postoje odseci kamenite i nešto više obale. Okolina jezera je pitoma: oranice, voćnjaci, livade i šumarci blago se spuštaju ka vodi.
U gornjem delu jezero je široko između 1000 i 2000, a u južnom od 100 do 500 metara. Obalska linija pri maksimalnom vodostaju duga je oko 42 km. Krajem leta, pri niskom vodostaju, ona se znatno skrati; najčešće oko 1000 metara, a u ekstremnim slučajevima i do 3 kilometra.

gruza_1
Jezerski basen iza brane (u dužini oko 4 km) je dubok, a dalje širok i relativno plitak. Prosečna dubina, pri maksimalnom vodostaju, iznosi 6,5, a najveća oko 35 metara. Da se radi o "plitkoj vodi" govori i podatak da se oko 80 odsto akumulirane vode nalazi u granicama dubine do 10 metara.
Jezero preseca magistralni put Kragujevac - Čačak; na pravcu prema Bumbarevom Brdu izgrađen je tzv. Veliki most. Odatle se, skretanjem ulevo u pravcu sela Žunja prilazi desnoj obali donjeg dela jezera. Nakon kilometardva i skretanja desno dolazi se na put koji omogućava pristup desnoj strani gornjeg dela jezera. U zanimljiv predeo Kusovačkog polja i Boračkog zaliva (desna strana gornjeg dela jezera) može se stići i putem od Dragušice.Sa severoistočne strane jezero opasuje asfaltni put koji od Knića preko sela Dragušnice vodi ka Toponici. Levoj obali donjeg dela jezera može se prići putem iz centra Knića. U južnom delu jezera, preko brane vodi put od Gruže prema Pajsijevićma, ali se njime (zbog zabrane saobraćaja) ne može preći s jedne na drugu obalu. Pristup brani dozvoljen je samo na udaljenost od 500 metara.
gruza_3Veći deo jezerskog basena nalazi se na mestu nekadašnjih oranica i livada, tako da je dno pretežno muljevito. Ono, međutim, nije čisto jer su potopljena mnoga stabla, manje šikare, gomile sakupljenog kamenja. Reljef dna upotpunjuju i mnoge međe, useci zemljanih puteva i slično. U plićem delu jezera pri obali se nalaze prostrana područja trave i drugog vodenog rastinja.
Gružansko jezero je sa 934 hektara na petoj poziciji liste najprostranijih akumulacija u Srbiji.
Jezero je siromašno pritokama. Samo ga reka Gruža redovno puni, dok ostale pritoke (Boračka reka i potoci Ćurevac i Panjevac) tokom suvih i žarkih leta presušuju! Takav vodni bilas, u kombinaciji sa velikom potrošnjom i emisijom otpadnih materija iz 22 naselja u slivu, nepovoljno utiču na održavanje kvaliteta vode tokom letnjih meseci, što pored drugih činilaca ubrzava eutrofikaciju jezera.
Za vreme leta voda je najtoplija u središnjem delu jezera, a najhladnija u gornjem, na ulivu Gruže.

Zimi je najhladnija krajem januara i početkom februara. Led retko prekriva celo jezero, osim tokom izrazito jakih zima, kada se zadržava oko mesec dana.

ODLIČNA PORIBLJENOST

Jezero je više puta poribljavano. Danas u njemu žive: šaran, som, štuka, amur, babuška, deverika, klen, bodorka, bandar, smuđ, beovica, skobalj...
Prema evidentiranim ulovima (nažalost i uginućima koja se povremeno događaju) u jezeru ima somova teških i do 100 kg, šarana preko 25, babuške preko 2,5 kg, smuđa do 2 kg, bandara težeg od kilograma... U velikom jezeru, uprkos izlovu, i dalje opstaju velike ribe.
Najbolja mesta za ribolov nalaze se u središnjem i gornjem plićem delu jezera. Plitki deo na ulivu Gruže posebno je atraktivan u proleće. Na tom delu sve se mresti, pa je i pritisak ribolovaca, posebno nesavesnih, velik i teško otklonjiv. Sve vrste, a posebno šaran i som, love se lepo u predelu Kusovačkog polja, u zalivima kod Velikog mosta, kod "borića", Golog brda, Neškovića polja i u potopljenom ušću potoka Đurevac. Primenju-ju se metode dubinskog i plivajućeg ribolova. Varaličara je malo.
Za šarana i amura mesta se pripremaju. Najčešće kukuruzom i drugim vrstama zrnaste hrane. Rede peletama i boil-ama. Za sada, nažalost, malo šarandžija upražnjava savremeni pristup, posebno u smislu izbora mamaca i načina njihove prezentacije, te odnosa prema ribi.
Najvećeg šarana, teškog 21 kg, ulovio je Saša Petković iz Čačka.
Po tvrdnjama poznavalaca vode, jezero obiluje somom koji se, na pomenutim mestima, lovi dubinskom metodom, a za mamac se najčešće koriste babuška, bodorka i snop krupnih glista.
Gružansko jezero odavno je poznato po krupnim babuškama, težim od dva kg. Ta riba se dobro lovi na svim već po-minjanim mesta. Neki posebno preporučuju deo leve obale, od Golog brda, preko "borića", do Turskog bunara, te zalive podno Bumbarevog brda. Za mamac se, najčešće, koriste gliste, crvići i hleb. Jezero je bogato i krupnom deveri-kom. Evidentirani su ulovi teži od 4,5 kg.
Iznad brane sa knićke strane i oko mosta uspešno se lovi bandar. "Poslastica su mu živa gavčica i crvena glista."
Štuka se dobro oporavila i ljubitelji ove ribe mogu da uživaju, bilo da je love varalicom ili na kedera. Najbolja mesta su u predelu Borića i u zalivu podno Bumbarevog brda.
Ribolov je dozvoljen na 3 štapa sa po dve udice. Noćni ribolov je moguć uz saglasnost korisnika. Nije dozvoljena upotreba čamca.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži

Kukuruz - CUKK

Kukuruz - CUKK

   Kukuruz je žitarica koja dolazi iz Južne Amerike, gde su je američki Indijanci...

GRUZANSKO JEZERO

GRUZANSKO JEZERO

Smešteno nedaleko od Knića, u središnjem delu Srbije, Gružansko jezero predstavlja pristupačnu...

Garaško jezero  - Aranđelovac

Garaško jezero - Aranđelovac

Jedno od lepših jezera u Srbiji je i Garaško jezero. Nalazi se u blizini Aranđelovca, okruženo...

Mamci zivotinjskog porekla

Mamci zivotinjskog porekla

Najčešći mamac su crvi, a koriste se najviše za pecanje bele ribe i kao takvi su veoma uspešni....

Primama

Primama

Primama je najvažniji sastavni deo svakog ribolova, bilo na plovak ili dubinski sistem. Da bi...

  • Kukuruz - CUKK

    Kukuruz - CUKK

    Subota, 16 Juni 2012 07:44
  • GRUZANSKO JEZERO

    GRUZANSKO JEZERO

    Subota, 15 Maj 2010 16:10
  • Garaško jezero  - Aranđelovac

    Garaško jezero - Aranđelovac

    Četvrtak, 14 Juni 2012 08:22
  • Mamci zivotinjskog porekla

    Mamci zivotinjskog porekla

    Subota, 16 Juni 2012 07:23
  • Primama

    Primama

    Subota, 16 Juni 2012 08:05